Kratka biografija imama Muse el-Kazima
Imam je bio sin šestog šiitskog imama, Džafera el Sadika i Hamide. Rođen je u Abuwi, malom gradu na periferiji Medine, 128. godine po hidžri. Imam je nosio titulu el-Kazim po kojoj je bio poznatiji.
Imam je preuzeo položaj imama 148. godine, kada je njegov otac ubijen, čime je postao sedmi šiitski imam. On sam je postao šehidom ili 183. hidžretske ili 186. hidžretske godine.
Imam al-Kazim je živio u vrijeme sljedećih vladara:
- Mansur Dawaniqi (136-158)
- Muhamed, popularno poznat kao Mahdi (158-169)
- Hadi (169-170)
- Hārūn (170-193)
Doba halife Haruna Rešida
Harun je bio izuzetno nesretan činjenicom da je uprkos svoj moći i uticaju koje je posjedovao, osjećao da su srca ljudi i dalje uz Imama Kazima. On je neumorno i očajnički pokušavao da iskorijeni ovaj duhovni uticaj i prodiranje Imama u ljudska srca. Bilo mu je nepodnošljivo što je svakodnevno dobijao izvještaje o tome da ljudi tajno plaćaju svoje vjerske dažbine imamu Kazimu, i kroz ovu akciju pokazuju svoje protivljenje Abasidskoj vladi i priznaju pravo Imama da vlada. Iz tog razloga, kada je ugledao imama kod Ka`be, rekao mu je: "Jesi li to tebi taj narod kome se ljudi potajno odaju i uzimaju za svog vođu?" Imam (‘a) je odgovorio: “Ja vladam srcima ljudi, dok ti vladaš njihovim tijelima”.
Harun je otvoreno tvrdio da je u rodbinskoj vezi sa Časnim Poslanikom savs i koristio je svaku priliku da izrazi svoje tvrdnje. Jednom prilikom je ušao u grad Medinu i otišao da posjeti Poslanikov mezar. Kada je stigao u Poslanikov harem, vidio je grupu ljudi iz redova Kurejšija i drugih plemena koja se tamo okupila, Harun je iskoristio ovu priliku i okrenuo se ka mezaru Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i rekao: „Pozdravljam te, o Poslaniče. Bože! Pozdrav za tebe, rođače!” On je imao namjeru da stavi do znanja prisutnima da je u srodstvu sa Časnim Poslanikom savs, i to je bio izvor ponosa za njega. Desilo se da se imam Musa ibn Džafer zatekao među gomilom ljudi i da je shvatio šta Harun pokušava da uradi, pa je prišao mezaru Poslanika sallallahu alejhi ve sellem i glasno rekao: „Pozdravljam te, o poslaniče. Neka je selam za tebe o oče!”. Ovo je toliko razbjesnilo Haruna da se zacrvenio u licu.
Neprestano podsjećajući ljude na njegovu porodičnu vezu sa Poslanikom, Harun ne samo da je pokušavao osvojiti njihova srca već je istovremeno pokušavao da diskredituje Imame.
U drugom susretu između sedmog Imama i Haruna Rašida u jednoj od halifinih velikih palata u Bagdadu. Harun je u pokušaju da se pokaže Imamu, upitao ga za vlasnika te veličanstvene građevine. Imam, ne pokazujući nikakvu privlačnost niti pridajući bilo kakvu važnost veličini palate, odgovorio je „Ovo je dom pokvarenog lica, o takvim ljudima Bog govori u Kur'anu.
Harun se toliko razbjesnio da je skoro izgubio prisebnost, uprkos tome, ponovo je upitao kome pripada palata, a Imam (a) nije odustao od svog stava rekavši “Ova kuća pripada našim pristalicama i sljedbenicima; međutim drugi su im je silom uzeli”.
Nakon što je nekoliko puta hapšen i zatvaran, Imam Kazim je otrovan po naredbi halife Haruna Rešida, a njegov harem i mezar danas se nalaze na jugu Bagdada, u Kazemeinu.
Od njega su preneseni brojni hadisi, kao i nekoliko prepiski o islamskom vjerovanju.
Bio je poznat po svojim vrlinama i pobožnosti. Svojim ibadetom bi zadivio čuvare zatvora u kojima je bio zatvaran, a nazivali su ga i Abdu-l-Salih (dobri Božiji rob). Nadimak Kazim dobio je zbog izuzetne blagosti i ljubaznosti (Kazim - onaj koji kontroliše svoj bijes).
